Prvi put sam seo za aparat sa 16 godina, iz radoznalosti. U početku sve je bila zabava, poker, džekpot, rulet… Dobijao sam novac, ali s vremenom je postajalo ozbiljnije.
Shvatio sam da sam postao kockar kada sam počeo da se zadužujem. Nisam se motao po glamuroznim hotelskim kazinima, već po automat klubovima u koje nikada ne dopier dnevno svetlo I gde ćete u svako doba sresti probisvete s društvene margine – kaže M.A. bivši patološki kockar, I nastavlja priču za NT:
Opširnije...
U Međunarodnoj klasifikaciji bolesti Svetske zdravstvene organizacije ICD-10 i Klasifikacije bolesti Američkog udruženja psihijatara DSM-IV TR, Patološko kockanje (F63.0 i 312.31), je svrstano u poglavlje "Poremećaji navika i kontrole impulsa“.
Poremećaji navika i kontrole impulsa spadaju u specifične poremećaje ponašanja koji se karakterišu ponavljanim postupcima koji nemaju jasnu racionalnu motivaciju (patološko ponašanje je povezano sa impulsima koje osoba ne može da kontroliše).
Patološko kockanje je bolest gde se osoba ne može odupreti impulsima za kockanjem, što dovodi do ozbiljnih zdravstvenih, porodičnih, socijalnih i profesionalnih posledica.
Sa brzim širenje legalizovanog kockanja, kao što su kockarnice, lutrije, i on-line kockanje, „kockarsko ponašanja je u porastu“. Patološkog kockanja je jedan od poremećaja koji je jako brzo dosegao ozbiljne mere, i sve učestalije pojavljivanje patološkog kockanja dovelo je do toga da je od 1980. godine ova bolest uvršćena u Međunarodnu klasifikaciju bolesti.
DSM
A. Pet ili više od sledećih kriterijuma:
(1) preokupiranost kockanjem (npr., razmišljanje o proteklim kockarskim iskustvima, planiranje sedećeg poduhvatat, odnosno razmišljanje o načinu da se novac s kojim se kocka prikupi)
(2) povećanje količine novca kako bi se postiglo željeno uzbuđenje
(3) neuspešno nastojanja da se kockanje kontroiše, smanji, odnosno prekine
(4) uznemirnost ili razdražljivos kada se pokuša smanjiti ili prestati sa kockanjem
(5) kockanje je način da se pobegne od problema ili olakšavanje lošeg raspoloženja (npr. osjećaja bespomoćnosti, krivnje, anksioznost, depresija)
(6) nakon gubitka novca na kockanju, često se vraća još jedan dan da povrate izgubljeno
(7) prikrivanje (laganje) članova porodice i drugih o kockanju
(8) činjenje nezakonitih radnji, kao što su krivotvorenje, pevara, krađa, pronevera radi finansiranja kockanja
(9) ugrožen ili izgubljen odnos u porodici ili braku, posao, karijera ili obrazovnje ili druge mogućnosti napredovanja zbog kockanja
(10) zavisan o drugima da daju novac za ublažavanje očajničke finansijske situacije uzrokovane kockanjem
ICD 10
Poremećaj se sastoji od čestih, ponovljenih epizoda kockanja koje prevladavaju u životu pacijenta na štetu socijalnih, profesionalnih, materijalnih, i porodičnih vrednosti i obaveze.
ŠTA JE NORMALNO KOCKANJE?
Sasvim je izvesno da i normalni, kao i patološki kockar želi da pobedi, no on se oslanja na realne procene, i ne gaji nerealnu i svemoguću nadu. Normalan kockar može da ograniči svoje gubitke i ''zaustavi se dok još dobija''. On je više motivisan željom za razonodom, a manje zadovoljenjima konfliktnih i intuitivnih potreba.