• Zavisnost od interneta i video igara
  • Knjiga zavisnost od kockanja sa terapijskim prirucnikom

Vesti iz Udruženja

Dr Mladenović učetvovao na stručnoj konferenciji ‘’Drustveno odgovorno poslovanje u igrama na sreću - prevencija patološkog kockanja i zaštita omladine’’

b_400_200_16777215_00___images_slika1.jpg

U Beogradu, 19. maja 2015. godine u konferencijskoj sali opštine Zvezdara, održana je stručna konferencija pod nazivom  ‘’Drustveno odgovorno poslovanje u igrama na sreću - prevencija patološkog kockanja i zaštita omladine’’ u organizaciji Sektora za igre na sreću Unije poslodavaca Srbije i reprezentativnog poslodavačkog udruženja priređivača igara na sreću Jakta.

Opširnije...

ONLINE KOCKANJE (kockanje preko interneta)

Kockanje može da se definiše kao igranje neke igre koja može da donese dobitak. Kockanje je zastupljeno u mnogim formama (konjske trke, lutrija, casino, igre kartama, kladionice...). 

On line kockanje je u najvećoj meri povezano sa patološkim kockanjem. Sajtovi tzv. ONLINE KAZINA nude virtualna kockanja gde čak postoje mogućnosti ukoliko imate web kamericu da vidite ostale korisnike i da budete viđeni. Tu su standardne igre, kao što su Black Jack, Slot mašine, Rulet itd... U tipičnim online kazinima korisnik dolazi do odabranog sajta, registruje se, gde unosi podatke i broj kreditne kartice, i bira u kojoj igri će da igra...

 

Rizik od online kockanja je dvostruk. Razvijanje patološkog kockanja, kao i zavisnost od interneta (Specifično patološko korištenje interneta).

Patološko korišćenje interneta

"zavisnost od interneta"

Internet realno povećavajući mogućnosti efektivnog komuniciranja, obezbeđuje korisniku i efekat dezinhibicije, ili otkočenja pri komuniciranju. Korisnik nema prepreku da komunicira nerealnu sliku o sebi, da idealizuje i izmišlja sebe i zamišlja poželjnu sliku osobe sa kojom uspostavlja komunikaciju. Dezinhibiciju uvek prati agresija, rušenje granica i probijanje konteksta. Broj komunikcaija može biti ogroman, korist i zadovoljstvo neograničeni, a štetni efekti po mišljenju korisnika nikakvi. Dakle, internet u stvai ima sve odlike droge čije se doze mogu beskrajno povećavati.

Oštećenja koja mogu nastati u telu i psihičkom funkcionisanju ovih zavisnika, vrlo su slična, a pojedina čak i identična onim poremećajima i oštećenjima koja se sreću kod zavisnosti od psihoaktivnih supstanci. Postojanje ovih “novih” zavisnosti baca potpuno novu svetlost na prirodu bolesti zavisnosti kod čoveka. Postalo je jasno da mnoga oštećenja , za koja se mislilo da su nastali kao direktna posledica unošenja psihoaktivne supstance, u stvari nastaju zbog poremećaja u “sistemu za nagrade”.

U Srbiji internet počinje da živi od februara 1996. godine, kada je nacionalna akademska mreža preko provajdera BeoTelNet-a spojena na internet. U početku korisnik interneta je bila akademska populacija (radnici Univerziteta – fakulteti i instituti), da bi iste godine počeli sa radom i prvi domaći provajderi na komercijalnoj osnovi, tako da su internetu mogli da pristupe i neakademski korisnici.

Broj korisnika interneta je iz dana u dan sve veći, kao i raynih servisa koji se nude. 

Pozitivne strane interneta su mnogobrojne i on je postao neophodno sredstvo u rukama savremenog čoveka.

Međutim, internet ima i svoje negativne strane. 

Negativna strana interneta je lak i jednostavan pristup gomili nekorisnih, ali i štetnih informacija, i brz interaktivni kontakt sa raznim kriminogenim i patološkim grupacijama ljudi iz gotovo celog sveta, koji žele da izmanipulišu druge kako bi im narušili sigurnost i ugrozili zdravlje i život. Preteranom aktivnošću na internetu potencijalno se podleže i zavisnosti od istog, sa svim propratnim posledicama. Internet realno povećavajući mogućnosti efektivnog komuniciranja, obezbeđuje korisniku i efekat dezinhibicije, ili otkočenja pri komuniciranju. Korisnik nema prepreku da komunicira nerealnu sliku o sebi, da idealizuje i izmišlja sebe i zamišlja poželjnu sliku osobe sa kojom uspostavlja komunikaciju. Dezinhibiciju uvek prati agresija, rušenje granica i probijanje konteksta. Broj komunikcaija može biti ogroman, korist i zadovoljstvo neograničeni, a štetni efekti po mišljenju korisnika nikakvi. Dakle, internet u stvai ima sve odlike droge čije se doze mogu beskrajno povećavati.

Uopšteno govoreći, zavisnost je oblik preterane vezanosti koja je uslovljena bilo biološkom ili psihološkom potrebom čoveka. To je veliki, ne samo individualni (zdravstveni), već i porodični, socijalni i ekonomski problem jednog društva.

Zavisnost od interneta liči na sve druge bolesti zavisnosti !!!

Važne činjenice koje su vezane za internet i patološko korišćenje interneta su da je sve više korisnika kompjutera i interneta, da je „zavisnost od interneta“ novo obolenje (mnogima skoro nepoznato), da internet ima visok potencijal za razvijanje zavisnosti (izuzetno jaka psihička zavisnost) i posledice bolesti su ozbiljne, ako se zavisnost ne prepozna na vreme.

Sličnost između zavisnosti od supstance, i “zavisnost od interneta” ogleda se u tome da i jedno i drugo prouzrokuje žudnju, povećavaju toleranciju i izazivaju apstinencijalni sindrom (kod interneta je u blažem obliku) i imaju visok potencijal ka recidivu.

U osnovi mehanizma zavisnosti od interneta su poremećaji u “sistemu za nagrade”, tačnije promene u neurotransmiterskom sistemu dopamina, koji uma važnu ulogu u razvijanju zavisnosti. Stvaraju se novi motivi i nova stremljenja čoveka koja ozbiljno menjaju kompleksni biohemizam mozga pa i čitavog organizma.

Slika zavisnosti od interneta ogleda se u sledećim znacima:

Problemi na poslu i međuljudskim odnosima

Zapostavljanje prijatelja, porodice i poslovnih ili ličnih obaveza i odgovornosti 

Povlačenje "u sebe" kada nije na internetu

Nervoza, razdražljivost kada naglo prekine korištenje interneta 

Ostajanje on line mnogo duže nego što je to zaista i potrebno

Minimiziranje ili negiranje o vremenu provedenom na internetu 

Drastično menjanje načina života povezano sa većim trošenjem vremena na internetu, i opštim smanjivanjem fizičke aktivnosti 

Zanemarivanje sopstvenog zdravlja

Spavanje je podređeno potrebama korištenja interneta Imaju obsesivne misli o internetu 

Osećaj da je internet jedini njihov prijatelj 

Osećaj da je internet jedino mesto gde se osećaju dobro i gde se drugi odnose dobro prema njima

O interentu razmišljaju i kad nisu na internetu 

Favorizuju virtualne prijatelje u odnosu na stvarne 

Ne mogu da kontrolišu vreme koje provode na interenetu ili kompjuteru 

Ne mogu da budu kritični u vezi svog preteranog korištenja kompjutera i interneta...

 

Sa napomenom da vreme, samo po sebi nije indikator zavisnosti!

Neko ko zbog posla ili edukacije, sate i sate provodi uz kompjuter, ne može se proglasiti zavisnikom. 

Kriterijumi za određivanje zavisnosti 

(5 od navedenih u poslednjih 6 meseci)

1. preokupacija

2. povećavanje količine vremena

3. pri naglom prekidu korišćenja nastaje uznemirenost, neraspoloženje, depresija

4. gubitak kontrole

5. korišćenje i pored saznanja da zbog toga ima određene posledice

6. laganje u vezi korišćenja

7. potreba za korišćenjem kako bi se izbegla negativna osećanja

Posledice zavisnosti su velike i teške od zdravstvenih (telesne i psihičke - bolovi u leđima, krivljenje kičmenog stuba, problemi sa zglobovima ruku, slabovidost, kožna oboljenja (dermatitis), nesanica, pad imunog sistema, zloupotreba psihoaktivnih supstanci (amfetamin, kokain...), depresija, razdražljivost, nedostatak volje i inicijative, impulsivnost - agresivnost, prisilne misli, sumanute ideje, psihotični poremećaji...), preko socijalnih (gubitak socijalnih kontakata, osamljivanje, nesposobnost funkcionisanja u društvu, krađe...), porodičnih (disfunkcionalnost porodice, narušeni odnosi i komunikacija u porodici, česti konflikti...), pa do profesionalnih (pad u kvalitetu obavljenog posla, popuštanje u školi, izostanci, pravi se veći broj grešaka i pogrešnih predviđanja..)

 

Pretraga

Anketa

Igre na sreću koje najčešće igrate?

Kladionica - 30.7%
Slot i poker aparati - 16.7%
Elektronski rulet - 25.4%
Online kockanje - 4.4%
Berza - 0%
Loto - 1.8%
Ne igram ništa - 21.1%

Ukupno glasova: 114
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno u: 28 sep 2015 - 00:00

Testovi

Ko je Online

Ko je na mreži: 79 gostiju i nema prijavljenih članova